Peto Poglavlje

Usla sam u sobu jako zalupivsi vrata i naslonivsi se na njih. Nekoliko puta sam se tresnula u glavu kako bih se uverila da ne sanjam. „Kako sam glupa...“

„Slazem se.“

Skoro da sam eksplodirala, skocivsi malo u vis zbog soka, dok je tezak i suv glas odjekivao sobom. Histericno sam okretala glavu i odmah izvukla stapic masuci njime ispred sebe. „Ko je tamo?“

Cula sam ironican smeh nekoliko koraka od mene i moj pogled je pao na najudaljeniji krevet u sobi. „Babaroga - sta ti mislis Vajls?“

Oci su mi se prosirile zbog poznatog glasa koji me je naterao da ispustim stapic i da se ljutito dovucem do kreveta. „Vude?“

Bio je opruzen preko kreveta - mog kreveta, da budem tacna - izgledajuci potpuno opusten, dok mu je glava lezala preko prekrstenih ruku. „Prisutan.“

Usta su mi se bezglasno otvarala zbog soka i u trenutku sam pokusavala da sakupim misli. Sta on radi ovde dodjavola?! „Sta ti radis ovde dodjavola?!“

Slegnuo je ramenima bezbrizno i po prvi put sam primetila da je obucen u belu tesnu majcu, koju inace nosimo ispod opreme za Kvidic tokom zime, kao i par crnih sirokih pantalona. Njegovi misici su me - blago receno - trenutno ometali u razmisljanju.

„Nisi se pojavila na treningu jutros,“ rekao je jednostavno, ozbiljno me gledajuci.

„Svesna sam toga!“ Odgovorila sam malo dezorijentisana zbog toga sto je u mojoj sobi - u mom prokletom krevetu!

„Pa sam, naravno, dosao ovde da vidim da li si pod a) mrtva; b) umires; ili c) tesko bolesna; kada na moje iznenadjenje, vidim da nisi ovde uopste.“

Posmatrala sam ga sa nevericom, zacudjena sto koristi toliko ekstremne mere kako bi opravdao neciji odlazak sa treninga - zar on nema zivot? „... mora da se salis?“

Odmahnuo glavom, dok je pogledom preletao preko mog tela, polako i namerno. „Sada, ne izgledas bolesno, mrtvo ili u procesu umiranja, tako da jednostavno umirem da saznam zasto nisi dosla na trening.“

„Ja ne - zasto - ti - ti si u mom prokletom krevetu!“ Konacno sam progovorila, gestikulirajuci divlje rukama.

Usne su mu se podigle u mali osmeh, dok se poigravao sa mojom posteljinom. „Da - bas je udoban, mada bi mi vise odgovarao bez brushaltera i cipkanih gacica.“

„To je Alisino rublje!“ Protestvovala sam ljutito, crvenih obraza, dok je on jednostavno podigao obrvu, ocigledno zadovoljan situacijom.

„Naravno da ti nisi sposobna da nosi bilo sta seksi,“ izjavio je, dok su mi se obrazi jos vise zacrveneli - i od sramote, a i od besa.

„A kako to znas? Ja nikada ne bih nosila tako nesto za tebe!“ Odgovorila sam besno, zbog cega se on nasmejao previse dramaticno.

„Jao, moje oci!“

„Zaje*i,“ brecnula sam se, prekrstivsi ruke i buljeci u njega iznervirano. „I odlazi sa mog prokletog kreveta!“

On je jednostavno gledao u mene, dok mu se u ocima javila iskra izazova. „Ne.“

Zaskrgutala sam zubima, vidno iznervirana i crvena u licu. „Zasto ne?“

„Zato,“ odgovorio je smireno, zevajuci i rastezuci ruke zbog cega sam mogla da vidim njegove plocice, „i dalje mi nisi rekla zasto si propustila trening.“

„Probaj - napustila sam tim, ti glupi imbecilu,“ brecnula sam se, priblizavajuci se njegovoj lenjoj formi, spremna da ga izbacim ako moram - mislim, ja spavam ovde!

On se nasmejao ironicno, bacajuci mi cinican pogled. „Nisi napustila tim.“

„O, da jesam!“ Odgovorila sam mu besno, iznervirana zbog cinjenice sto me poznaje bolje od sebe same - arogantno deriste. „Jasno sam rekla ’napustam tim’ juce posle vezbi, kada si me odvukao sa prokletog terena, secas se?“

Slabo se nasmejao setivsi se situacije, zbog cega je krv pocela da mi kljuca. „Da - ali nisi to mislila.“

Moje usne su se otvorile u besu, mada sam uspela da mu odgovorim potpuno mirno. “Ocigledno da jesam, ili ti ne bi bio ovde.“

Nije obratio paznju na moj odgovor zato sto mu je pogled pao na nesto drugo. Primetila sam kako je suzio oci pokusavajuci da vidi dobro. „Kako Zacarati Voljenog Carobnjaka - Sedam Nacina Da Mu Ukradete Srce,“ procitao je sarkasticno gledajuci u omot Alisinog casopisa.

Sa refleksima koje samo Cuvar ima zgrabio je casopis sa poda izbegavajuci moj pokusaj da ga se dokopam prva. „Prokletstvo Vude - ne mozes tek tako da preturas po tudjim stvarima!“

Nasmejao se cinicno, dok je prelazio pogledom preko stranice, a osmeh mu je rastao sa svakom procitanom recju. „Sta? Hoces da kazes da ovo nije tvoje?“

„Pa i nije!“ Objavila sam dok je sa osmehom posmatrao casopis zbog cega sam ponovo pokusala da ga uzmem.

„Moj carobnjak obozava kada se malo potrudim oko izgleda - kaze da su moje seksi oci vredne cekanja,“ glumio je visokim i neprirodnim glasom, brzo okrecuci strane casopisa, dok sam ja ponovo pokusala da ga se dokopam. „Kakve gluposti - mi najvise mrzimo da cekamo devojku dok se sprema, to nas iznervira!“

„To je zato sto si ti nestrpljiva budala koja zeli samo jedno,“ brecnula sam se sedajuci na krevet, kako bih se lakse dokopala prokletog casopisa.

On se suvo nasmejao stavljajuci casopis na grudi, kako bi me namamio da pokusam da ga uzmem. „Sta ti uopste znas o mom ljubavnom zivotu - u stvari, sta ti znas o ljubavi uops - oomph!“

Uzdahnuo je nervozno kada sam mu nabila glavu na svoj jastuk, trenutno mu zapusivsi usta svojom neocekivanom snagom. Laktom me je tresnuo u stomak, zbog cega sam ga pustila posto mi je nakratko isterao vazduh - Merlina mi, bio je jak.

„Prokletstvo Vajls - mogla si da me ugusis!“ Protestvovao je ljuto, uvijajuci telo tako da je bio u sedecem polozaju, nasavsi se sa mnom lice u lice.

„Da, pa to je i bio plan,“ promrmljala sam, dok sam trljala povredjeno mesto na stomaku, iskoristivsi sansu da se dograbim casopisa.

Nasmejala sam se, znajuci da je to glupo, ali je ovo bila jedna od retkih svadja u kojoj ja pobedim. Uvek smo ih shvatali ozbiljno, koliko god glup razlog bio. U ovom sluaju to je bio Alisin casopis i ja sam izasla kao pobednik.

„Dalje ruke od tudjih stvari, idiote,“ porucila sam mu, posto sam bacila casopis na Alisin krevet.

Otvorio je usta da odgovori, oci su mu bile pune nervoze i ljutnje, kada mu se odjednom zadovoljna grimasa pojavila na licu. Njegova ruka, zakopana duboko u moju posteljinu je izronila drzeci tamno plavu, kozicom vezanu knjigu, zbog cega mi je celo lice obuzeo teror.

Moj dnevnik.

U Vudovoj ruci.

Moj. Dnevnik. U. Vudovoj. Odvratnoj. Ruci.

„Vidi, vidi,“ rekao je sa osmehom, masuci malom knjigom ispred mene, „sta mi to imamo ovde?“

„Vude,“ obratila sam mu se zastrasujucim glasom, dok su mi oci manijakalno sijale, „spusti ga dole.“

Posmatrao je knjigu, praveci se da razmislja o mom zahtevu pre nego sto mi je uputio porugljiv osmeh. „Ne, mislim da cu da procitam ovo.“

Moj pogled je sijao od besa, dok su mi prsti bili spremni za napad. „Ja se ne salim - spusti ga dole. Sada.“

Moje najdublje tajne su se nalazile u toj prokletoj stvari - moje nesigurnosti, privatne misli. Stvari koje nisam rekla ni Alisi, Andjelini, ili Kejti su bile ispisane u toj glupavoj knjizi i nema sanse u paklu da cu dozvoliti ovom idiotu da ih procita.

On je jednostavno gledao u mene, dok mu je pogled bio pun zadovoljstva - znao je da sam sada gotova. Potpuno mirno je otvorio knjigu i glasno procistio grlo. „13. Septembar - iskreno mislim da sa-!“

Bilo je to kao da je bomba u meni eksplodirala. Ogroman bes koji sam osetila dok je citao moje licne stvari je bio neopisiv. Sa neverovatnom brzinom koju nisam znala da posedujem, skocila sam na njega, brisuci osmeh sa njegovog zgodnog lica.

Glasno je protestvovao kada je moje telo doslo u kontak sa njegovim, bacivsi ga ravno na ledja i pricvrstivsi ga za krevet. Moje ruke su odmah posle za njegov vrat, ali je uspeo da zgrabi jednu, umanjujuci efekat mog davljenja.

„Daj mi!“ Zarezala sam ljuto, dok je on zabio knjigu ispod svojih ledja odmahujuci glavom, napravivsi bolnu grimasu.

„Nema sanse,“ odgovorio je, dok se moja ruka jos jace sklopila oko njegovog vrata, mada bez druge ruke nisam mogla mnogo toga da uradim. Pokusala sam da je oslobodim, kako bih se dokopala dnevnika, ali su se njegovi prsti jos jace sklopili oko moga zgloba.

„Pusti me!“ Razdrala sam se besno, podignuvi nogu iz svoje pozicije kako bih ga sutnula tamo gde sunce ne sija. Brzo je shvatio moju nameru, tako da mi je odmah pustio ruku i prigrabio butinu drzeci je cvsto.

U ovom trenutku sam se raspravljala zestoko oko toga sta mi je bolje, da ga zadavim sa slobodnom rukom ili da podjem po dnevnik - i u mom impulsivnom i iracionalnom nacinu razmisljanja, odlucila sam da krenem za zlato.

Gurnula sam ruku ispod Vudovih ledja, uvrcuci je, dok nisam dosla u kontakt sa njegovom drugom rukom.

Sra*e! „Vrati mi moj prokleti dnevnik!“ Razdrala sam se, pokusavajuci da dograbim knjigu sto je bilo nemoguce zbog njegove tezine i nedostatka mog oslonca - prakticno sam padala na njega zato sto me nije drzala njegova ruka.

U stvari ja jesam padala. „AAA!“ Zakukali smo zajedno, posto su moje grudi dosle u kontakt sa njegovim a duga crna kosa mi je pala preko njegovog lica.

„Prokletstvo - skloni se!“ Rekao je dok mu je glas bio prigusen zbog moje kose koja mu je ulazila u usta. Zakasljao se u pokusaju da je skloni, a ja sam bila zahvalana sto ga barem nesto gusi.

„Ne dok mi ne das moj-„

„Ne dajem ti ga nazad.“

„Pa ja onda ne ustajem.“

„- ne mogu da disem; prokleta kosa!“

„Odlicno!“

Podigla sam glavu kako bih mu uputila ubitacan pogled, ali mi se bes smanjio kada je moj nos dosao u kontakt sa njegovim.

Njegove tamne oci su se srele sa mojim i rvanje se na kratko zaustavilo, posto smo oboje uvideli situaciju sa tihim, ’O’. Bili smo na krevetu, njegova ruka na mojoj butini, moje telo preko njegovog, a nasa lica udaljena ma milimetar.

I momentu smo samo buljili jedno u drugo, disuci ubrzano zbog trenutno zaboravljenog besa, nemajuci pojma sta cemo sledece da uradimo. Kuglice zlata u njegovim tamnim ocima su sijale predamnom, a konture njegovog lica su me mamile da kao kreten buljim u njega.

Ali pre nego sto je neko imao sansu da razbije tisinu, prokletstvo u obliku Alise Spinet je to ucinilo za nas.

„Pa, ovo je udobno.“

Nas dvoje smo se rasturili momentalno, pokusavajuci da napravimo dovoljno razmaka medju sobom, kako Alisa ne bi prokomentarisala nista neumesno.

„Ovo definitivno nije ono sto izgleda,“ promrmljala sam, usmeravajuci bes ka Vudu i gledajuci ga optuzivacki, setivsi se cinjenice da i dalje ima moj dnevnik. „Vrati mi ga Vude.“

Otvorio je usta da mi odgovori, ociju punih zadovoljstva, ali ga je Alisa pretekla. „Stvarno? Zato sto je izgledalo kao da ste vas dvoje imali svoj momenat - koji nisam zelela da prekinem.“

„Nisi nista prekinula,“ rekao je Vud, ljutitim tonom, bacivsi dnevnik ka meni i ucinivsi da ga ispustim posto sam bila iznenadjena. Bipolaran, mnogo?

„A - ha,“ rekla je Alisa skepticno prelazeci ocima preko Vuda i mene, dok je Vud duboko uzdahnuo odmahnuvsi glavom.

„Nemoj ni da se salis, Spinet,“ zahtevao je zbog cega sam se suvo nasmejala. „Zabavljanje medju clanovima tima je protiv pravila - bez izuzetaka.“

„Nemoj da laskas sebi,“ odgovorila sam besno, prekrstivsi ruke i gestikulirajuci mu rukama da ode. „Sada mozes da ides.“

„Da li dolazis na trening sutra?“

Podigla sam tamnu obrvu. „Da li moram da ti spelujem? Napustila. Sam. Tim.
N - A - P - U - S - T - I - T - I - znaci prestati da radis nesto.“

Prekrstio je ruke preko grudi, posmatrajuci me pazljivo. „Ako prestanes da dolazis na trening, moracu da te zamenim - nove probe i to.“

Slegnula sam ramenima najiskrenije sto sam mogla, ali me je ta izjava malo uplasila - da li ce me ozbiljno zameniti? Ja sam odlicna po mom misljenju. „Dobro.“

Nastavio je da gleda u mene kao da je razmatrao nesto u svojoj glavi, slegnuvsi ramenima i podigavsi ruke u odbrani. „Dobro.“

Sa tim se okrenuo, prigrabio metlu i izasao zatvorivsi vrata. Gledala sam ga pre nego sto je nestao pitajuci se da li ce to zaista uciniti - da li ce me zameniti?

Moj pogled je pao na Alisu koja sa smesila i prstom uvijala plavu kovrdzu. „Pa... da li si se zabavila danas?“

Moje lice je napravilo grimasu, dok su mi danasnji dogadjaji navirali, pocevsi od razgovora sa Lijem pa do ove stvarcice sa Vudom. „Ne.“

Alisa je samo podigla obrvu, sedajuci na krevet i pazljivo me posmatrajuci. „Bas si me prevarila...“